Kad zamiriše seno, hleb u furuni i dunja sa ormara, kad zapevaju petlovi i zažubore potoci, to je selo. Naše narodno, iskonsko, odvajkada rodno, lepo i gostoprimljivo. To je odmor za dušu i praznik za oči, predah od užurbane svakodnevice, večni zov tradicije i predaka. Selo kao bunar i brvnara, kazan i kapija, život u vekovnom ritmu i redu, u neraskidivom spoju čoveka i prirode…
Odvajkada su takva seoska domaćinstva u užičkom kraju. Lepa i primamljiva, lek za umornog i sivilom betona zasićenog. Vekovima se u užičkom selu gost dočekuje s posebnom pažnjom, gostoprimstvo je u genima ovdašnjeg domaćina. Može svratiti komšija, putnik namernik ili poznanik iz daleka – poslovi se odmah napuštaju, sva pažnja se gostu poklanja.
U užičkom kraju poznata su sela:
Mokra Gora ili Selo uske pruge;
Zlakusa, Potpeć, Krvavci, Potočanje ili Sela grnčarije;
Kremna ili Selo proroka;
Jelova Gora, Ribaševina, Gostinica, Karan, Gubin Do, Trnava, Tatinac ili Sela voća za trpezu Kralja;
Bela Zemlja, Kačer, Ljubanje, Ravni, Vrana, Zbojštica, Drežnik ili Sela na visoravni.
Možete ih posetiti i uživati u blagodetima kako prirode tako i užičkih specijaliteta.
Mokra Gora ili selo uske pruge
Miriše borovima prekriveni Šargan sa čijih padina se u ravnicu spušta uska pruga, čuvena ‘Šarganska osmica’’, muzejska železnica koja po atraktivnosti nema premca u Evropi. Po njoj klopara voz ‘Ćira’’, sporo kao nekad, a čarobno, nostalgijom mami. U podnožju trase te železnice izvire lekovita ‘bela voda’’, blagotvorna za zdravlje mnogih. Naspram pruge, na drugom brdu, čuveni Drvengrad Emira Kusturice, a u njemu sve u etno stilu i kao u najkomfornijem hotelu, sa crkvom, bazenom, galerijom, terenima, prostranim skijalištem u blizini.
Na obližnjem brdu Mećavnik se nalazi etno selo našeg proslavljenog filmskog režisera Emira Kustirice koje je sagrađeno u lokalnom etno stilu. Posetioci ovde mogu da udahnu jedinstvenu atmosferu, uživaju u prirodi, da probaju lokalnu hranu i da kupe ručno izrađene suvenire.
Zlakusa
Zlakusa je selo grnčarije, kao i susedna sela Potpeć, Krvavci, Potočanj. Prostoru vrednih ljudi i bogate tradicije, rodnih njiva, krupne stoke i sočnih plodova, rumene prasetine i ukusnog kupusa iz zemljanog lonca, proje mlevene na potočari, belog mrsa i zdrave pastrmke. Svega što vredne domaćice pred svoje goste, ljubitelje odmora na selu, nesebično iznose.
Gotovo da nema zanata u Srbiji koji je tako dugo opstao i nepromenjen novu mladost doživeo kao izrada grnčarije u Zlakusi. Ovde se na jedinstven način, od posebnih materijala (gline i kalcita) već tri veka ručno izrađuju zemljani lonci i druge posude, na ručnom grnčarskom kolu uz pečenje tih posuda na otvorenoj vatri, pa se to umeće prenosi sa oca na sina. Dan danas majstori grnčari prave svoje proizvode kao što su to radili njihovi davni preci. I sve više mladih u Zlakusi opredeljuje se za bavljenje ovim zanatom.
Čak je i svet čuo za ovo selo – svakog leta se tu održava međunarodna kolonija keramike, u finom spoju ovdašnjeg tradicionalnog lončarstva sa modernim umetničkim keramičkim pravcima
A ko ovde dođe na odmor ima priliku da svrati do kakve radionice i pogleda kako se prave posude od zemlje, koje uvek imaju prođu na tržištu, jer sladokusci znaju da jelo pripremljeno u zlakuškoj grnčariji ima poseban ukus.
Kremna
Tajanstvena lepota između Tare, Zlatibora i Šargana, mesto gde vazdušne struje melemom kupaju i odmaraju umorne ljude, šarena bašta u kojoj sve sija i treperi – to je selo Kremna, najčudnovatije i najizazovnije selo Srbije.
Po dvojici naročito obdarenih, vidovitih, svuda je poznato: proroci Miloš i Mitar Tarabić, koji su u 19. veku proricali i za nova vremena, Kremna i proročanstvo utkali su u našu kulturnu baštinu. Neobjašnjivom narodnom mistikom učinili da živi i traje vekovima, unosi nadu u živote, privlači sve generacije i nekad i sad. Tragom te nepresušne radoznalosti ljudi za poruke Kremanskog proročanstva, u zaseoku Tarabići pod Tarom napravljen je Spomen dom kremanskih proroka, mesto kome kao na hodočašće hrle stotine i hiljade znatiželjnika. Tu je nekad bila i takozvana ‘’kosmička kugla’’, ovde je mnoštvo raznih relikvija. Spomen dom, sav u drvetu i etno stilu, novi je izazov za turističke grupe i putnike namernike.
Naravno, ne dolaze turisti u Kremna samo zbog proročanstva. Sve je više onih koji žele danima da uživaju u lepotama sela, blagodetima prirode, gostoprimstvu domaćina. Ostala je priča da su još Nemanjići ovde imali svoje kuće za odmor i preko celog leta boravili, da je turskim agama i begovima pravi merak bio doći sred Kremanskog polja, da su još pre Zlatibora Kremna privlačila prve turiste, sve do 20. veka bila glavno turističko mesto zapadne Srbije. Danas se to polako vraća.
Čarolija Kremana biće još jača kada uskoro, kako se planira, kroz celo selo bude obnovljena ‘Ćirina’’ uska pruga, koja se sada nalazi samo u zaseoku Šargan Vitasi. A od zanimljivih odredišta u selu tu su još i rajčevina kao prirodni raj na zemlji, stope Svetog Save, izvori Marića voda, drevni Moljkovića han i mnogo drugog. U blizini, na desetak kilometara niz Đetinju ka Užicu je i obnovljeni manastir Rujno, u kome je još u 16. veku nastala prva štampana knjiga u Srbiji, čuveno rujansko četvorojevanđelje. Pogled odavde puca na prelepo jezero napravljeno vodoakumulacijom Vrutci, odakle se grad Užice i okolina snabdevaju pijaćom vodom.
Jelova Gora – Ako je zdrava priroda lek za umornog i od obaveza posustalog, onda je šumovito i očuvano područje Jelove Gore, u kome seoski turizam polako hvata zamah, baš blagotvorno i lekovito. Tu je carstvo zdravih šumskih plodova i stoletnog drveća, i to nedaleko od grada, nadomak Užica, u brdu na svega desetak kilometara od urbanih prostora. A oko Jelove Gore nižu se lepa i rodna sela: Ribaševina, Gostinica, Karan, Gubin Do, Trnava sve do Tatinca ka Užicu, svako primamljivo za prijatan seoski odmor.
Prelepo izletište Jelova Gora ima ono što kod drugih nema – prostranstva obrasla šumskom borovnicom, izuzetno zdravim voćem. Sve se ovde plavi kad ta borovnica, koja raste isključivo u višim, nezagađenim predelima, bogato rodi. Dok je drugde nestala, u ovim lepotama se ta ‘’kraljica šuma’’ očuvala, valjda zato što je ovo područje nenarušeno pregrmelo minule decenije. Davnih godina odavde je, odmah po branju, ovo retko voće putovalo u prestonicu, na dvorsku trpezu pred kralja, a kasnije se jelovogorskom borovnicom i Tito naslađivao. Danas tu vrednost nastoji da sačuva i nedovoljno poznate lepote Jelove Gore promoviše ekološko-turistička smotra ‘’Dani borovnice’’.
A seoski odmor u obližnjim selima: Ribaševini, Gostinici, Karanu sasvim se razlikuje od jelovogorskog, planinskog. To su sela na ustalasanim pobrđima, živopisna i rodna, pod plodovima povijena. U njima su ljudi radni i otresiti, tu sve vrvi od zdravih voćnjaka i prepunih povrtnjaka. Iz ovih sela se Užice odvajkada snabdevalo najboljim voćem i povrćem. Ipak, stižu ti vredni seljani i da se gostima posvete, domaćom hranom ih ugoste, pokažu im lepote i zanimljivosti ovog kraja.
Sela iznad Užica, prema Zlatiboru
Iznad Užica prema Zlatiboru izdigla se brda, na njima visoravni, a sred tih platoa lepa planinska sela pogodna za sadržajan seoski odmor. Ređaju se jedno za drugim sela: od Bele Zemlje, Kačera i Ljubanja preko Ravni i Vrana sve do Zbojštice i Drežnika. I svako domaćinstvo rado ugošćava ljubitelje odmora na selu.
U obližnjem Kačeru, u kome se prave sjajni suvomesnati proizvodi (odavde je višestruki pobednik mačkatske ‘’Pršutijade’’), zanimljivošću ponude pleni apartmanski kompleks ‘’Lazarevi konaci’’.
Obližnje selo Ravni takođe ima šta da pokaže. Ovo podzlatiborsko područje puno je mirisnih prostora i bistrih vodotokova, a ljubazni domaćini pažnjom, biranom domaćom hranom i lepo uređenim sobama nastoje da privuku goste. Ovde, recimo, ima i objekata u stilu najlepših planinskih kuća za odmor, sa cvetnim dvorištima i rodnim voćnjacima, ozidanim roštiljima i kamenim fontanama, zdanja koja su unutra opremljena prema zahtevima savremenih turista.
U malenoj Zbojštici, nazvanoj tako jer su se od davnina ovde ljudi okupljali radi zbora i dogovora (nekad Zborišnica), nastoje da razvijaju ekološke sadržaje i turizam zasnovan na vrednostima potpuno ekološki očuvanog kraja.
Selo Drežnik je po položaju na kraju ove turističke ‘transverzale’’, ali po lepoti uz rame ostalim krajevima. Nalazi se pod brdom zvanim Drežnička gradina, na Rzavu, najčistijoj reci Srbije koja se odatle spušta ka Arilju. To je selo dobrih domaćina, u čijim genima je gostoprimstvo zapisano. Sušare su im pune najbolje pršute i slanine, podrumi čiste rakije, sir i kajmak drežnički nemaju premca. U kućama i dvorištima ovog sela dovoljno je uslova za smeštaj gostiju. Ovde je seoski turizam u zamahu, lepote ovdašnje tek će mamiti posetioce.
